ОШ "Петар Петровић Његош"

Ученици сада знају коме треба да се обрате за помоћ у случају да им се догоди непријатност чак и насиље, а успостављена је и спољашна заштитна мрежа коју чине надлежне локалне институције.

После пет година успешног спровођења, програм „Школа без насиља“ је обухватио 136.000 ученика и њихових родитеља, 12.500 наставника у 197 основних и средњих школа из 64 места у Србији. То је програм УНИЦЕФ-а и Министарства просвете. Тим поводом, у Београду је недавно одржана  конференција на којој су се 43 школе, које су се оспособиле да се ухвате у коштац са насиљем придружиле мрежи од 101 школе без насиља, док је 37 школа добило додатна средства за реализацију пројекта помоћи другим школама. Започела је и нова кампања „Зауставимо насиље заједно“. Објављена је и декларација о заустављању свих облика насиља у школама.

Међу школама које су добиле сертификат „Школе без насиља“ јесте и Основна школа „Петар Петровић Његош“ у Зрењанину, која је укључена у пројекат „Школа без насиља“, а донатор им је НИС Петрол. Ментор на пројекту је Вида Грујић. Конференцији су присуствовали Мирослав Брњош, директор школе, Биљана Грујић, психолог, координатор школског тима, ученица шестог разреда Александра Филеп.
Обављено је истраживање о насиљу у школи, формирани школски и вршњачки тим, едукација запослених, утврђене процедуре како реаговати у случају насиља (такозвана унутрашња мрежа).
- По подацима, били смо у просеку – каже Биљана Грујић. - Трећина ученика је рекла да је у школи доживела неки вид насиља. Истраживање је показало да је најприсутније психичко, вербално насиље – сплеткарење, вређање, док је мање било физичког насиља. Постоји правилник о протоколу поступања у установама у одговору на насиље, злостављање и занемаривање, као и протокол о поступању у таквим случајевима. Школа је формирала и Форум театар, који води наставница Зорица Исаков Тољага. И деца из вршњачког тима су оспособљена да буду иницијатори да се насиље спречи и истовремено, они су модел правилног понашања у случају да се насиље у школи догоди. Наиме, ђаци тачно знају коме треба да се обрате у том случају.
Једна од највећих добити „Школе без насиља“ јесте виша свест о томе да на насиље треба да се реагује и да према насиљу нема толеранције. На Конференцији у Београду изнета је и евалуација о трогодишњем раду – у неким школама, насиље је повећано или га је, заправо, и раније било, али се сада о насиљу говори, повећана је осетљивост  и на њега се реагује. 

- На конференцији су програми били за младе – улога ученика у превенцији, препознавању и реаговању на насиље, унапређење тимског рада... На конференцији су учествовали и министар просвете Жарко Обрадовић и Јудита Рејхенберг, директорка канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији, Беатрис Мајер, директорка Канцеларије Швајцарске агенције за развој и сарадњу, Момчило Цебаловић, Електропривреда Србије, Александар Саша Ђорђевић, национални амбасадор УНЦЕФ-а. Директори су имали радионце како се обратити медијима. О насиљу у школи не треба ћутати и проблем „гурати под тепих“. Сигурност деце је повећана, а свакако да је најважнији тимски рад (ту су и теткице, и обезбеђење, наставници,  чланови тима, директор), али и спољашња мрежа коју чине надлежне институције. Генерално, како истиче директор, смањен је број тешких облика насиља у школама у Србији, чак за половину. У ОШ „Петар Петровић Његош“ као великој школи са скоро 1300 ученика то је веома важно.
Мирослав Брњош каже да је у школи у току и акција у сарадњи са „Телекомом“, „Кликнимо безбедбно“, како да ђаци не уђу у замке електронских насилника. Тако је организован и школски ликовни конкурс на тему Интернета.    

М. Бечејац